Помоћ на путу

Галерија модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци

Галерија модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци постоји од 1990. године и, осим сталних поставки Музеја у чијем је саставу, једини је излагачки простор у Смедеревској Паланци. За њено оснивање заслужни су локално друштво ликовних стваралаца „Вуксан“ и група тамошњих интелектуалаца.

Претежно је излагачког профила, усмерена на едуковање публике и промоцију актуелног стваралаштва са простора целе Србије, али и на промоцију стваралаштва у локалној заједници. Програми се конципирају како би били занимљиви најширој публици, а састоје се од изложби углавном дела визуелних уметности – слика, графика, фотографија, скулптура, видео радова и инсталација. Зависно од усвојеног програма, Галерија угошћује и мини-концерте ученика музичке школе, књижевне вечери, промоције…

Најпре је функционисала као део Центра за културу, а након 2002. и издвајања Народног музеја као засебне институције, остаје у оквиру Музеја. Ипак, физички одвојена од централних музејских зграда, Галерија је смештена у Улици И српског устанка 128.

Кроз њен живот нас је провела кустоскиња Славенка Чишић Урошевић.

Од оснивања је организовано више од 300 изложби савремених српских стваралаца, више од 60 изложби уметника из Смедеревске Паланке и велики број других уметничких програма. Међу сликарским именима који су своје изложбе одржали у овом простору су: Мића Поповић, Цветко Лаиновић, Милић од Мачве, Кемал Рамујкић, Милија Белић, Здравко Мандић, Снежана Маринковић, Дарко Трајановић, Јелена Трајковић, мр Јадранка Мишић Пејовић, Стојан Ђурић, Добрица Бисенић, Владо Њаради, Братислав Башић и Биљана Миљковић.

Галерија годишње броји између 3000 и 4000 посетилаца, што је око 10% укупног становништва Смедеревске Паланке, наглашава наша саговорница. Уметнички савет у сарадњи са запосленима настоји да годишњим програмима представи што разноврсније форме визуелних уметности. „Техничким осавремењивањем Галерије планирамо даље проширење програмских садржаја. Коришћењем аудио-визуелних и интерактивних средстава, галеријски програми би се много лакше и боље приближили публици“, истиче Славенка.

Она као важан елемент рада сваке галерије издваја едукацију публике и развој свести у смислу прихватања и разумевања нових тенденција у савременој уметности. Као резултат померања излагачке концепције од класичних, али подједнако вредних изложби, сматрају да су успели заинтересовати публику за нове и другачије уметничке изразе. Важно им је да програми буду намењени свима, па тако њихову публику чине све генерације – „од деце предшколског узраста до особа зашлих у позне године“. Додатне напоре улажу у привлачење младе публике.

Планирање програма ликовне излагачке делатности је у надлежности Уметничког савета. Њега чини пет чланова: три академска сликара и два историчара уметности. За изложбе се расписује јавни конкурс, на основу којег се на годишњем нивоу организује око осамнаест изложби.

У погледу профила аутора, најзаступљенији су уметници млађе или средње генерације, различитих међусобних оријентација. „Програмска концепција је таква да се посетиоцима пружа могућност упознавања са делима како већ афирмисаних тако и неафирмисаних младих уметника. Такође се уважавају и сликари аматери“, објашњава кустоскиња.

Први критеријум избора је свакако квалитет радова, али на коначну одлуку утичу и фактори попут биографија кандидата, школске спреме и понуђеног концепта изложбе.

Могућности Галерије за додатно промовисање уметника који у њој излажу, завршавају се на сарадњи са локаним медијима (часопис, радио и ТВ станице) и обезбеђивању плаката и каталога. Бољи, већи и опремљенији простор галерије и редовно финансирање одобрених програма, сигурно би значило и обухватнију промоцију уметника, али и обогатило културну понуду града, сматра наша саговорница. „Такође, веће ангажовање школа, већа заинтересованост владајућих структура, у сарадњи са запосленима у установама културе, допринели би да уметност уопште, буде доступнија широј публици.“

Славенка сматра да домаћој уметничкој сцени највише недостаје више простора у медијима, више јавног простора у којем би уметници представили свој рад, али и бољи услови за рад и живот – бољи стандард на националном нивоу. Тако би оживело тржиште уметнинама, сматра она. „Усвајањем културне политике на нивоу државе, а потом и на нивоу локалних самоуправа, поштовањем већ донетих закона и прописа у области културе, доћи ће до веће видљивости и препознавања наше културне сцене, која је у суштини веома богата и разноврсна. То се односи, не само на ликовну уметност, већ и на филм, позориште, музику, балет…“

Као и сами уметници, и кустоскиња Славенка у интеракцији уметника и уметничког дела са публиком и критиком препознаје значај повратне информације, као размене порука и енергије из које заједно црпе смернице за даљи рад и напредак.

Као лице Галерије, Славенка сматра да млади уметници у Србији, свесни атмосфере у којој раде, ипак „без икаквог страха грабе напред, стварајући себи пут ка успешним каријерама. Веома су образовани и свако од њих на себи својствен начин ради на самопромоцији, чврсто стојећи иза свог рада и својих квалитета“.

Галерија модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци је значајна помоћ на том путу.

Булевар магазин бр.11, март 2015.
Комплетан чланак можете погледати овде.
Пише: Јелена Стевановић
Дизајн: Никола Ђуканов