Slikovnice za oštroumne i lenje

Autor Marko Mirković
Pogodaka: 269
Slikovnice za oštroumne i lenje Bojan Jokanović

Bojan Jokanović je rođen 1985. godine u Tuzli. Osnovnu školu je završio u Doboju, a srednju bogoslovsku i Bogoslovski fakultet završio je u Foči. Po vokaciji je diplomirani bogoslov i teolog. Predaje u nekoliko škola. Pasija koja upotpunjuje njegov posao jeste crtež, karikatura i sviranje na gitari.

Volim poziv teologa

Razgovor smo započeli o detinjstvu, prvim radovima, sedeći za stolom koji je prekriven Bojanovim karikaturama i crtežima.

Kada ste se prvi put susreli sa likovnim stvaralaštvom? Od koga ste nasledili talenat?

Veoma rano, otkad znam za sebe švrljam neke crteže. Otac se bavi duborezom i crtanjem, tako da sam dar za likovno stvaralaštvo nasledio od njega.

Predajete veronauku, da li ste se nekada pokajali što ne predajete likovnu umetnost?

Teolog sam i volim taj poziv, naravno da se ne kajem, našao sam vremena i za likovno vaspitanje. Pored Vjeronauke, vodim u školi i likovnu sekciju tako da se trudim da svoje umjece prenesem na mlade talente.

Gde pronalazite inspiraciju? Kojim likovnim tehnikama najčešće radite?

Teško bih mogao da izdvojim šta me inspiriše. Za karikature inspiracije ne treba tražiti nađe ona tebe. Koristim više tehnika: akvarel, lavirani tuš, olovku. Mada akvarel je moj omiljeni slikarski medij.

Radovi nestali u poplavi

Prošle godine u Doboju Bojan je imao veoma zapaženu izložbu sto pedeset svojih radova. Međutim, za naš portal priča kako epilog priče sa te izložbe nije bio ni malo srećan.

Izložba je prošla sjajno, dosta ljudi je prodefilovalo prostorijama galerije Centra za kulturu u Doboju, samo epilog priče nije bio sjajan jer je na dan zatvaranja moje izložbe poplava koja je zadesila moj grad opustošila galeriju i sa njom i sve moje radove.

Ipak Bojan se nije predao i nastavio je da stvara nove radove. Posmatrajući njegove karikature vidimo da u njima nema teksta, hoće li nam autor objasniti gde je nestao?

Tekst nije potreban jer malo ko čita tekst danas. Muzika se gleda više se ne sluša zbog provokativnih spotova, rijaliti programi se gledaju. Da nema društvenih mreža zaboravili bi čitati i pisati. Moji crteži su slikovnica za oštroumne, ali ujedno lijenje i nepismene.

Smatrate li da danas mediji dovoljno afirmišu mlade talente?

O pojedinim medijima je moja „Zombi“ karikatura rekla više nego što treba. Ne smijem više o tome raspričaću se puno.

Na koji način pronalazite publiku?

Dopreti do publike je lako ako imate sadržaj koji je interesantan široj narodnoj masi. Bavim se dosta aktuelnim temama iz svih oblasti, tako da ljudi prate rad na mojoj fejsbuk stranici „Bojan Jokanović – Crteži i karikature“. Kritike su većinom pozitivne dosta ljudi mi se javlja sa idejama, komentarima, predlozima, sugestijama tako da imam jako lep odziv kod publike.

Slikovnica za nepismene

Karikaturista danas ima dosta, međutim ni jedan se još nije bavio rešavanjem pravopisnih grešaka kroz svoje radove. Takve karikature možete videti jedino kod Bojana. Ispričao nam je odakle mu ideja i hrabrost za takav poduhvat.

Ideja za serijal „Sizif vs pravopis“ mi je pala na pamet sasvim slučajno, kao Njutnu jabuka kada je sjedio ispod stabla. Šalim se. Crtam karikature po narudžbi, tako da mi se često desi da mi ljudi otkucaju poruku sa pitanjima. Veliki broj „nepismenih“ ljudi piše, komentariše... Takve poruke dešifrovati čini mi se da je potreban dobar tim stručnjaka za hijeroglife. Kada s mukom odgonetnem šta je htio taj neko izgubio sam više inspiraciju za crtanjem. Tako da me „muka“ natjerala da počnem sa pravopisnim karikaturama.

Kakvu podršku imate za to? I koliko ljudima Vaši radovi pomažu da isprave greške?

Za pravopisne karikature koje crtam je veliki broj ljudi, učiteljica, nastavnika i profesora srpskog jezika izrazio interesovanje. Žele da rade panoe na tu temu u školama, kancelarijama.... Vizuelno se najbolje pamti, pa za one koje mrzi da pročitaju bilo šta „Slikovnica za nepismene“ je odlična edukativna stvar.

Uradili ste veliki broj karikature na temu rijaliti šou programa, šta nam o tome možete reći?

Rijaliti, mogao bih da pišem i crtam tri dana bez prestanka na tu temu, s druge strane, ne bi trebalo da mi tako nevažna stvar zauzima ni trenutak vremena. Ljude je nažalost lako skrenuti sa pravog puta, samo hljeba i igara. Ne znaju naći Madagaskar na karti svijeta a prate sve turske, indijske serije, milion muzičkih takmičenja, rijaliti programa... Engleski filosof Fransis Bekon je davno rekao: „ZNANJE JE MOĆ“ . Kada jednom narodu ubijete obrazovanje, interesovanje za nauku, etiku, kada se poremete i zamijene vrijednosti, tada taj narod osvojite na intelektualnom nivou bez borbe. Najlakše je manipulisati „neobrazovanim“ ljudima. (pod neobrazovane ne mislim na fakultete, te diplome može svako kupiti danas).

Čime se još bavite osim crtanja?

Pored crtanja postoji još niz oblasti kojima posvećujem svoju pažnju, izdvojio bih sviranje gitare. Velika strast mi je muzika, kolekcionarstvo gitara, počeo sam da sviram u internatu u srednjoj skoli. Ne volim baš široki auditorijum, tako da sviram za prijatelje. Jedini nastup pred publikom sam imao kada sam otvorio svoju prvu izložbu muzičkom uvertirom.

Da li postoji mogućnost da Vam hobi preraste u profesiju? Šta planirate dalje?

Crtanje karikatura i ova grupa na fejsbuku koju sam napravio u svrhu njihovog objavljivanja je počelo kao šala i razonoda. Kasnije su došle izložbe, reportaže za televizije, novine, internet portale... Ozbiljnije su krenule narudžbe, izrade logotipa, ilustracije knjiga, razne ponude za saradnju.... tako da je rad prerastao u dosta ozbiljnu djelatnost. U svakom slucaju se osjeti ogroman napredak koji će nadam se biti u budućnosti jos veći.

Zahvalili smo se Bojanu što je podelio svoja likovna iskustva sa nama. Ostavljamo ga da nastavi da pomaže Sizifu da izgura teško breme pravopisnih grešaka, nadajući se da taj kamen neće ponovo pasti.