Igra glinom i dečiji razvoj

Autor Jelena Matić
Pogodaka: 772

Kako igranje glinom podstiče kreativnost i psiho-motorni razvoj deteta?

U ovoj hiper-tehnološkoj eri, sve uočljivija je nedovoljna uključenost dece u aktivnosti koje podstiču kreativnost i motorički razvoj, igre u prirodi i sa realnim predmetima, daleko od virtuelnih sredina savremenih elektronskih uređaja koji, iako mogu olakšati učenje pojedinih pojmova i veština, pasivizuju dečiju radoznalost i prirodnu potrebu da istražuju svet oko sebe.

Deca su po prirodi vrlo maštovita i treba im obezbediti prostor za slobodnu igru koju sami ili uz pomoć odraslih mogu osmisliti, a koja je bogatija od one koju joj nude elektronski uređaji. Mnogobrojna istraživanja ukazuju na veliki značaj kreativnog izražavanja kroz različite umetničke forme u ranom dečijem razvoju. Kreativno eksperimentisanje utiče kako na unapređenje dečije fine motorike i senzornih kapaciteta, tako i na stimulaciju kognitivnog (saznajnog) i emocionalnog razvoja, pa su ovakve aktivnosti izuzetno preporučljive i za decu sa razvojnim teškoćama, motoričkim i/ili intelektualnim.

Jedan od produktivnijih načina kreativnog izražavanja predstavlja igranje sa nestrukturisanim materijalima, kao što je glina. Rad sa glinom, kao prirodnim materijalom sa velikom mogućnošću oblikovanja i istraživanja forme, boja i šara, u praksi se pokazao kao izuzetno koristan za niz razvojnih elemenata i sposobnosti dece kao što su opažanje, motoričke veštine, samopouzdanje, veštine rešavanja problema, disciplina, istrajnost. U modelovanje gline uključene su mnoge fine motoričke radnje: valjanje, stiskanje, tapkanje, cepkanje, utiskivanje, pravljenje šara... Na ovaj način dete razvija male i velike mišiće ruku, kao i sposobnost vizuo-motorne koordinacije. Dodatno, glina na mnogu decu deluje terapeutski, u smislu da ih smiruje, omogućava da ispolje svoje emocije, motiviše ih da istražuju nove oblike i dugo održava njihovu pažnju. Koji su to kvaliteti koji glinu izdvajaju kao korisno didaktičko sredstvo? Prvenstveno je to njena fleksibilnost i velika responzivnost na dodir i toplotu ruku, kao i mogućnost stvaranja trodimenzionalnih predmeta, što iziskuje složenije motoričko i kognitivno angažovanje. Njen plastični kvalitet daje detetu osećaj kontrole nad procesom stvaranja, kao i uvid da se greške mogu ispraviti preoblikovanjem. Ovo može imati blagotvorne efekte na dečije samopouzdanje i saznanje da nije strašno praviti greške, jer se one dodatnim naporima i promenom direkcije mogu ispraviti. Dete tako razvija i svoje saznajne sposobnosti kroz učenje različitih strategija rešavanja problema i kroz upoznavanje sa različitim tehnikama izrade i dekorisanja predmeta.

Fokusiranje na proces stvaranja redukuje stres i deluje umirujuće, a bezgraničan broj mogućnosti oblikovanja nestrukturisane mase razvijaju detetovu inovativnost i stvaralački duh. Neurološka istraživanja pokazuju stimulativan efekat umetničkog izražavanja na stvaranje novih sinapsi u mozgu u ranom razvoju deteta i zbog toga je veoma značajno uključiti dete u kreativne radionice već na predškolskom uzrastu. Deca školskog uzrasta takođe mogu imati niz benefita od angažovanja u umetničkim oblastima koje ih interesuju, budući da školski kurikulum ne obezbeđuje dovoljno kreativnih aktivnosti. Grupne radionice, kao one koje uključuju rad sa glinom, su posebno značajne jer predstavljaju lep način druženja i opuštanja od često napornog školskog programa, a istovremeno podstiču detetove psiho-motorne procese. A ono što se deci posebno dopada je što imaju mogućnost da naprave šta god izmaštaju - igračku, ukras, upotrebni predmet kao npr. šolju, ili poklon za dragu osobu.

Autor: Jelena Matić, dipl. psiholog

Roditelji zainteresovani za ovaj tip radionice više informacija mogu pronaći ovde: Kurs keramike za decu