Reformator u eri jednolične istine

Autor Marko Mirković
Pogodaka: 579

Pre nekoliko godina mladi Stefan Lalić, rođen 1990. godine, skinuo je ružičaste naočare i pred njim se ogolila istina sveta. Ono što je bez naočara video zabeležio je stihovima, zbirkom „Jednolična istina‟, za koju su rekli da donosi nešto novo na srpskoj književnoj sceni. Nakon toga napisao je i roman „Reformator‟. Danas priprema svoj drugi roman.

Razgovor smo započeli lutajući kroz detinjstvo, romane, prve pesme koje su hteli mi to ili ne prožete dubokom životnom filozofijom, ovog neobičnog pisca novog doba.

Putovanje u samoći

Da bi intervju tekao hronološkim redom, počinjemo pričom o detinjstvu. Ipak, sagovornik ne govori o svom detinjstvu; on nam priča o svom susretu sa poezijom, želji za pisanjem poezije, ali i, sasvim skromno, nagradama koje je osvajao.

– Počeo sam da pišem sa nepunih 19 godina, a razlog je valjda taj besmisao kojeg sam postao svestan, odnosno tuga i nezadovoljstvo zbog načina na koji vodim svoj život. Jednostavno mi se javilo, inače nikada pre toga nisam pisao pesme. Nama koji pišemo poezija nudi mogućnost da u nekoliko reči izbacimo iz sebe sve što želimo, a čitaocima, nadam se, punoću značenja određenih reči, pogotovo kada je rima u pitanju.
Posle pisanja došle su i nagrade, o njima autor veoma skromno govori.

– Dobio sam par priznanja i objavljivanja na određenim portalima i u nekim časopisima, ali ono što bih izdvojio je objavljivanje pesme „Jednolična istina‟ u zborniku hrišćanstva.
Po objavljivanju zbirke pesama „Jednolična istina‟, kritičari su rekli da se pojavio novi talas u poeziji mladih, pisac nam objašnjava kako je doživeo reakcije publike.

– Reakcije su bile divne. Pretpostavljam da je to zato što ljudi nisu toliku ozbiljnost i dubinu očekivali od poezije koju pišem. Ipak sam većinu tih pesama napisao kao devetnaestogodišnjak.
Kroz stihove u zbirci Stefan progovara o ranjivosti pesnika, o filozofskom, psihološkom i religijskom stanju svesti. Zanimalo nas je kako se danas pesnik štiti od zlobe?

– Od zlobe se štitim tako što neprekidno i neumorno lutam i tragam za srećom i mirom, kako u sebi tako i van sebe, što se postiže kroz putovanja, jer kroz njih širimo našu svest, odnosno perspektivu, verujem da kada čovek dođe u određeno stanje sreće, mira, on prestaje da bude ranjiv.
Stefan dosta čita, posebno izdvaja nobelovca Ivu Andrića, ali smatra da je najvažnije da pisac izgradi svoj stil pisanja, a ne da imitira druge pisce.

– Samo se o tome radi, tome svi težimo: da napišemo knjigu bez ijedne greške, jer verujem da će to značiti da je ono što želimo ispričati – živo, baš zato što se prenosi sa takvom lakoćom. A danas postoji samo jedan stil, a to je plitka i površna komercijala, što je više nego žalosna činjenica koja objašnjava koliko društvo ne traži nikakve odgovore i čime se ono zapravo zadovoljava.
Priča o stilu navodi nas da nastavimo ovu diskusiju. Pitamo našeg sagovornika kakva je danas uloga poezije u društvu?

– Poezija ne da nema ulogu, nego joj se ni boje ni mirisi ne osećaju i čini se da će sve biti gore.
Dok vodimo diskusiju o problemima u postmodernističkoj poeziji, naslov zbirke nas i dalje zaokuplja. Da li to znači da smo nemoćni da saznamo istinu o svetu i ko to nama nameće svoju verziju istinu?

– Ne verujem da je bilo šta nemoguće, ali da je teško, teško je. Istina je jako čudna i ona je moja omiljena tema. Istina nikada nije samo istina, jer je perspektiva bezbroj, ali treba naći tu neku svoju i njom se zadovoljiti na bilo koji način.
Ko su oni koji nameću svoju verziju istine?

– Mnogo moćniji ljudi od mene i tebe. Zato što im se sviđa život koji imaju prilike da vode i žele da tako ostane.
Iako nije nemoguće saznati istinu, stihovi iz ove zbirke progovaraju i o pronalaženju sebe. Kako da u iskrivljenom ogledalu čovek pronađe sebe?

– Putovanje u samoći je moj konačan odgovor. Kao što sam ranije rekao, ona nam govori i više od onoga što želimo da čujemo, jer čovek ne može lagati sebe. Ne može. Zaista. Može samo opako da se trudi.

Legenda o životu u šumi

„Reformator‟ je pisan dve nedelje, a u duhu naslova autor tvrdi da svako od nas može biti reformator. Kroz filozofsku dubinu glavnog junaka Paula, roman govori o apokaliptičnoj budućnosti kojoj težimo jer živimo u izmanipulisanom svetu. Pokušali smo da od autora saznamo više detalja o romanu, ali najbolje ćete delo razumeti ukoliko pročitate.

Autor je rekao, citirajući Froma, da živimo u svetu suženog izbora, šta to znači?

– Ne, rekao sam da tako izgleda i da u to ljudi veruju. Naš svet je svemoguć i svaka druga definicija bila bi samo odraz moje slabosti i nemogućnosti da vidim iznad. Čovek ima mogućnost da bira. Mogućnost nije iluzija. Samo mislim da ljudi neretko nisu u potpunosti sigurni šta žele. Mladalački bunt je upravo ono čemu se nadam.

Paul doživljava tragediju, u avionskoj nesreći gine njegova porodica. Koliko tragedija može da promeni život čoveka?

– Ne postoji veličina tragedije, jer se naše percepcije razlikuju. Čoveka može da promeni i naizgled nebitna stvar, ali za njega tragična. Logično, ipak, što je smatra tragičnijom, utoliko raste verovatnoća da će promena biti očiglednija.

Kada živimo u svetu posrnulih vrednosti, kako možemo iz njega da isplivamo?

– Tako što ćemo živeti srećni u šumi. I od našeg života će nastati legenda da je neko nekada u toj šumi živeo i bio srećan.

Glavni junak takođe putuje, a čuli smo na početku intervjua i da su za autora putovanja put u samoću. On je doživeo avanturu od 40 dana. Utisci? Reakcije?

– To je najbitnija stvar koju sam uradio u životu. Dobio sam mnogo više nego što sam očekivao. Preporučujem svakom da proba to isto. Reakcije su bile svakakve, ljudi su različiti, ali naravno da ih je najviše bilo onih koji su se plašili da se neću vratiti živ.

O putovanju ćemo nesumnjivo čitati više u narednim romanima. Stefan kaže da su društvene mreže veoma važne u komunikaciji sa publikom iako je fizički kontakt nezamenljiv. Ipak, on ne veruje da mediji mogu nešto da nametnu, ali i da nema revolucionarnih promena mladih.

– Mislim da mladi uopšte ne veruju medijima. Mediji su „provaljeni‟. Ali mladi ne poznaju moć sugestije koja je prejaka za sve nas. To je ono kada ti neko nešto kaže hiljadu puta... Da ima revolucionarnih promena mladih one ne bi mogle da ne prođu nezapaženo.

Pored zbirke pesama i romana, Stefan i dalje piše, šta nam to novo priprema?

– Sledeća je knjiga, roman, o putovanju na kojem sam bio prošle godine. Nadam se da će izaći na proleće ili na leto naredne godine.

Zahvalili smo se Stefanu što je kroz ovu otvorenu diskusiju čitaocima „Bulevara‟ bliže predstavio svoja dela. Posle razgovora razmišljamo o putovanju, begu u samoću, to će nam prijati. Da bar nakratko odmorimo mozak od besmisla kojim nas bombarduju tvorci jednolične istine. Da i mi nakratko postanemo „reformatori‟.