Pomoć na putu

Galerija moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci

Galerija moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci postoji od 1990. godine i, osim stalnih postavki Muzeja u čijem je sastavu, jedini je izlagački prostor u Smederevskoj Palanci. Za njeno osnivanje zaslužni su lokalno društvo likovnih stvaralaca „Vuksan“ i grupa tamošnjih intelektualaca.

Pretežno je izlagačkog profila, usmerena na edukovanje publike i promociju aktuelnog stvaralaštva sa prostora cele Srbije, ali i na promociju stvaralaštva u lokalnoj zajednici. Programi se koncipiraju kako bi bili zanimljivi najširoj publici, a sastoje se od izložbi uglavnom dela vizuelnih umetnosti – slika, grafika, fotografija, skulptura, video radova i instalacija. Zavisno od usvojenog programa, Galerija ugošćuje i mini-koncerte učenika muzičke škole, književne večeri, promocije…

Najpre je funkcionisala kao deo Centra za kulturu, a nakon 2002. i izdvajanja Narodnog muzeja kao zasebne institucije, ostaje u okviru Muzeja. Ipak, fizički odvojena od centralnih muzejskih zgrada, Galerija je smeštena u Ulici I srpskog ustanka 128.

Kroz njen život nas je provela kustoskinja Slavenka Čišić Urošević.

Od osnivanja je organizovano više od 300 izložbi savremenih srpskih stvaralaca, više od 60 izložbi umetnika iz Smederevske Palanke i veliki broj drugih umetničkih programa. Među slikarskim imenima koji su svoje izložbe održali u ovom prostoru su: Mića Popović, Cvetko Lainović, Milić od Mačve, Kemal Ramujkić, Milija Belić, Zdravko Mandić, Snežana Marinković, Darko Trajanović, Jelena Trajković, mr Jadranka Mišić Pejović, Stojan Đurić, Dobrica Bisenić, Vlado Njaradi, Bratislav Bašić i Biljana Miljković.

Galerija godišnje broji između 3000 i 4000 posetilaca, što je oko 10% ukupnog stanovništva Smederevske Palanke, naglašava naša sagovornica. Umetnički savet u saradnji sa zaposlenima nastoji da godišnjim programima predstavi što raznovrsnije forme vizuelnih umetnosti. „Tehničkim osavremenjivanjem Galerije planiramo dalje proširenje programskih sadržaja. Korišćenjem audio-vizuelnih i interaktivnih sredstava, galerijski programi bi se mnogo lakše i bolje približili publici“, ističe Slavenka.

Ona kao važan element rada svake galerije izdvaja edukaciju publike i razvoj svesti u smislu prihvatanja i razumevanja novih tendencija u savremenoj umetnosti. Kao rezultat pomeranja izlagačke koncepcije od klasičnih, ali podjednako vrednih izložbi, smatraju da su uspeli zainteresovati publiku za nove i drugačije umetničke izraze. Važno im je da programi budu namenjeni svima, pa tako njihovu publiku čine sve generacije – „od dece predškolskog uzrasta do osoba zašlih u pozne godine“. Dodatne napore ulažu u privlačenje mlade publike.

Planiranje programa likovne izlagačke delatnosti je u nadležnosti Umetničkog saveta. Njega čini pet članova: tri akademska slikara i dva istoričara umetnosti. Za izložbe se raspisuje javni konkurs, na osnovu kojeg se na godišnjem nivou organizuje oko osamnaest izložbi.

U pogledu profila autora, najzastupljeniji su umetnici mlađe ili srednje generacije, različitih međusobnih orijentacija. „Programska koncepcija je takva da se posetiocima pruža mogućnost upoznavanja sa delima kako već afirmisanih tako i neafirmisanih mladih umetnika. Takođe se uvažavaju i slikari amateri“, objašnjava kustoskinja.

Prvi kriterijum izbora je svakako kvalitet radova, ali na konačnu odluku utiču i faktori poput biografija kandidata, školske spreme i ponuđenog koncepta izložbe.

Mogućnosti Galerije za dodatno promovisanje umetnika koji u njoj izlažu, završavaju se na saradnji sa lokanim medijima (časopis, radio i TV stanice) i obezbeđivanju plakata i kataloga. Bolji, veći i opremljeniji prostor galerije i redovno finansiranje odobrenih programa, sigurno bi značilo i obuhvatniju promociju umetnika, ali i obogatilo kulturnu ponudu grada, smatra naša sagovornica. „Takođe, veće angažovanje škola, veća zainteresovanost vladajućih struktura, u saradnji sa zaposlenima u ustanovama kulture, doprineli bi da umetnost uopšte, bude dostupnija široj publici.“

Slavenka smatra da domaćoj umetničkoj sceni najviše nedostaje više prostora u medijima, više javnog prostora u kojem bi umetnici predstavili svoj rad, ali i bolji uslovi za rad i život – bolji standard na nacionalnom nivou. Tako bi oživelo tržište umetninama, smatra ona. „Usvajanjem kulturne politike na nivou države, a potom i na nivou lokalnih samouprava, poštovanjem već donetih zakona i propisa u oblasti kulture, doći će do veće vidljivosti i prepoznavanja naše kulturne scene, koja je u suštini veoma bogata i raznovrsna. To se odnosi, ne samo na likovnu umetnost, već i na film, pozorište, muziku, balet…“

Kao i sami umetnici, i kustoskinja Slavenka u interakciji umetnika i umetničkog dela sa publikom i kritikom prepoznaje značaj povratne informacije, kao razmene poruka i energije iz koje zajedno crpe smernice za dalji rad i napredak.

Kao lice Galerije, Slavenka smatra da mladi umetnici u Srbiji, svesni atmosfere u kojoj rade, ipak „bez ikakvog straha grabe napred, stvarajući sebi put ka uspešnim karijerama. Veoma su obrazovani i svako od njih na sebi svojstven način radi na samopromociji, čvrsto stojeći iza svog rada i svojih kvaliteta“.

Galerija moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci je značajna pomoć na tom putu.

Bulevar magazin br.11, mart 2015.
Kompletan članak možete pogledati ovde.
Piše: Jelena Stevanović
Dizajn: Nikola Đukanov